„Postoji legenda o ptici koja peva samo jednom u životu, lepše od bilo kog živog bića na zemlji. Čim napusti gnezdo ona traži bodljikavo drvo, i ne smiri se dok ga ne nađe. Uvuče se među njegove divlje isprepletane grane i, pevajući, nabode svoje telo na najduži i najoštriji trn. Dok umire, njen bol prerasta u pesmu koja lepotom premašuje pesme slavuja ili ševe. Cena te predivne pesme je život, ali čitav svet zastaje da sluša dok se Bog na nebu osmehuje. Jer ono najbolje što postoji u životu može da se dobije po cenu velikog bola… tako bar kaže legenda.“
Ceo život tragamo za ljubavlju, i ne smirimo se dok je ne nađemo, a onda cenu te ljubavi platimo bolom. Ali da ne boli nikada ne bi osetili njenu pravu snagu, njenu moć…ono najlepše i najbolje što postoji u životu…
Zato ne žalim, neka boli… Kako bih drugačije osetila da sam živa?
